Nemušti govor Trave od Namere
Nikodije Spasić

Tragajući za retkim magijskim biljem i pričama osobitih sadržaja, najčešće sam slušao slične poruke biljarica: „Svi gledaju, a niko ništa ne vidi.” Razmišljajući o toj izreci, shvatio sam koliko je čovek nemoćan pred moćima koje nas okružuju i da samo retki maštari mogu povremeno da ih dokuče. Neobjašnjivo je zašto ponekad začujemo reči čija jednostavnost unese u našu svest sasvim nova saznanja. Tada nam se otvaraju zamagljeni vidici i počnemo da razmišljamo o daljinama u kojima raste i živi bilje za koje nikada nismo ni čuli da postoji.

Veruje se da je Travu od Namere prvi poneo za pojasom Marko Kraljević pred dvoboj sa Musom Kesedžijom. Nameran da pobedi na megdanu i zauvek odbije ostale junake da mu napadaju kraljevstvo suočio se i sa trosrčanim Turčinom i njegovim raznolikim oružjem. Za razliku od narodne pesme u kojoj ga posestrima vila Ravijojla podseća na nože iz potaje u magiji bilja pamti se predanje da mu je kroz smeh zapevala da za pojasom ima Travu od Namere, moć koja ga čini silovitim i pobednikom u boju.

I Kosovka devojka, vidajući rane posečenim ranjenicima srpske zemlje, stavljala im je na grudi Namernu Travu, da ne gube dah, misleći na daleki dom. I strelno koplje Miloša Obilića, kojim je pred knezom Lazarom i dostojnom vlastelom usmrtio turskog sultana Murata, bilo je okićeno Travom od Namere. Tako se on iskazao kao jedini čovek u Serba koji je svoju nameru obnarodovao i nije je držao u tajnosti, kako je davnina prorekla. Učinio je podvig, ali je i sam slavno pao u boju.

Svako ko stigne do Trave od Namere, u gori, ili je dobije, pa zastane pred njom, treba da zanemi i glasom i disanjem. Tada je u ljudskom biću prisutna jedino misao nauma i slika ostvarenja šalje se ka svetlosti u kojoj se pretvara u vatru ushićenja.

Gledaju se žene, čista u nečiste dane, i trava. Niti ona govori, niti ona treperi. Biljka njoj providi nameru u vidu i kaže joj nemuštim jezikom: „Ne traži više nego što ti mogu dati.” Kad lišće zatreperi suočavanju je kraj, a početak zamišljenom. Ispunjava se samo ono što nikome nije rečeno.

„U mladosti sam imala naviku da sve što zamislim i sve što mi se događa pričam prijateljicama. Tako sam stalno sebe otkrivala, postala ranjiva, i one su postale gospodari moje sreće i nesreće. Tek kad sam srela jednu staricu u Stigu, do koje su mnoge žene odlazile, shvatila sam blagodat ćutanja. Ta starica me je prosto molila da nikome ne pričam šta želim da postignem, šta mi je cilj. Čim nekome sve kažeš, izgubiš moć uspeha. I dala mi Travu od Namere, da se njoj poveravam, da od nje pomoć očekujem kada pođem tamo gde treba da stignem.” rekla mi je Mila Stokić iz Požarevca.

I kad pomogne Trava od Namere ne priča se nikome šta je potvrda njenog nemuštog jezika. Naš narod je oduvek govorio da se ostvareno ne hvali, jer se najbrže izgubi ono što je čoveku darivano silom koju ne može da odgonetne.

U Jagodini, Serbia, 9. decembra 2003.