Raskovnica
Nikodije Spasić

Putujući po Serbiji, u potrazi za Raskovnikom i Raskovnicom, biljkama tajanstva i duhova prirode, nalik na momka i devojku, naslušao sam se najčudesnijih priča otkako tragam za neobjašnjivim. Nagledao sam se i lišća, stabljika i korenja, koje su mi pokazivali starci i starice, uveravajući me da jedino oni poseduju tajnu Raskovnika. i da jedino čuvaju tajnu odakle zmajevi izleću i do čijih kuća prosipaju žar sa svojih ljuspastih krila.

Na tim istrajnim putovanjima različiti ljudi pričali su mi o Raskovniku, a niko mi nikada od njih nije pomenuo da u prirodi postoji možda i Raskovnica.

Zahvaljujući Raščinki, koja me je zbližila sa mnogima, prvi put sam čuo da postoji i žena Raskovnika, zvana Raskovnica.

Darinka Joksimović (78) iz Lugavčine kazivala mi je sledeće pričanje našeg naroda.

Jednom se dalo nekom starcu iz Jošanicke Banje da nagazi uspavano bilje u šumi, dok je prolazio kroz gustiš paprati, pa je tamo zadobio magiju tajanstva, a da nije znao da postoje muški i ženski Raskovnik, koji se razlikuju po kosi i znaku muškosti i ženskosti.

Bio je milosrdan i duševan, pa je svakome hteo da pomogne. Dolazile su mu razne žene u posetu, malih i velikih nevolja. Jednom naiđe i nerotkinja željna deteta u naručju. Bila je zanosno lepa, govorila je umilnim glasom i uspela da izmoli od starca to čudotvorno na pozajmicu, samo za tri dana, da se spoji sa njim, a posle će da mu vrati i da ga nagradi.

„Slušaj, ćerko” rekao je starac „Raskovnik da staviš u korito hladne biljne vode da tu odstoji. Dok se kupaš, on će sve vreme da te gleda, pa će i do tebe da dođe. Tad zatvori oči i sačekaj da se umiri talasanje vode. Kad obrišeš Raskovnik čistim, vezenim peškirom kaži mu kako dete si zaželela, muško ili žensko. Tako će i da bude.”

Čim je mlada žena stavila starčevu čudotvorku u korito i skinula košulju sa sebe, da svoju nagost približi pogledu korena, nalik sebi, nastala je piska i odbrana zatalasane vode. Istog trena Raskovnica je svenula u ništa jer joj se približilo žensko biće, a ne muško kome je po svom iskonskom postojanju namenjena njena moć.

Još dugo zatim mnoge osobe odlazile su kod starca da vide ono što je nekada imao, a što niko nije uspeo da okrije u gori, a on je suznih očiju svima odgovarao: „Raskovnik je mrtav.” Nikada nije upotrebio reč Raskovnica. U tom neznanju je otputovao u san nebeske plaveti.

Pored moravskih voda veruje se da se u potragu za Raskovnikom polazi na Biljani petak kad se prvo rascvalo bilje bere za kićenje kućnih doksata.

Prethodno se do tekuće vode odlazi i baca venac bilja koje ne cveta, već samo blista na svetlosti. Traži se mesto na kome se nad vodom tri puta svetlost prelama. Pričao mi je vekoviti čovek Stanimir Miletić, nastanjen u kolibi kod Markovačkog mosta, da se venčić prati u čamcu iz dalja i tamo gde zastane traži čudotvorna biljka na suprotnoj obali reke.

„Moj je otac imao Raskovnik i Raskovnicu” govorio je „i mogao je svaku kolibu da otvori, ali to nikada nije činio jer se čovek i žena bilja čuvaju za dobro drugih, a ne za sopstvenu korist. Samo je pomagao onima za koje je znao da imaju dobru dušu, a veliku nevolju.”

U Jagodini, Serbia, 9. decembra 2003.