Trava Raščinka otvara duhovne oči
Nikodije Spasić

Čudesnosti Trava, nezapisane u praznovernim knjigama, ostvaruju se povremeno u životima osoba koje imaju dar zanosa i prosvetljenje

Trava je najrasprostranjenija biljka na zemlji, a njene posestrime i česte su i retke, neke nevidne, neke čudotvorne. U našem narodu odvajkada se tvore priče o njihovim moćima, naročito kada se utrojče u spravljenju: Zdravac* za prestanak neprebola, Vratič da se vrati izgubljeno i sastave oni koji se vole, a Salep ili Moćnik da se podmladi utihla žudnja. [*Rečnik latinskih naziva: na kraju teksta.]

Tako za sve životne žalosti postoji bilje koje pomaže čoveku i ženi da se nadaju u očuvanje radosti i dugovečne starosti. Među Biljem, pored poznatog, narod posebno ceni retke Trave za koje je samo čuo da negde rastu, ali ih nikada nije video, jer ih po predanju čuvaju ptice i zverke za svoje nevolje. Takva je i legenda o Raskovniku, što raskiva sve što je zatvoreno i zaključano. Za ovu mitsku biljku svi su čuli, ali je niko do sada nikome nije pokazao da bi se saznalo da li ona zaista postoji ili je samo plod poučnog zamišljanja.

Travu Raščinku već sam pominjao u zapisima o krivokletstvu, ali kako se ona posle toga nenadno nastanila na Svetom brdu moje okućnice... evo svakodnevnih pokazanja njene moći.

Zapisujem ličnu magiju raščinjenu Raščinkom ovog proleća.

Tek što je Sunce sa Monaškog visa obasjalo Sveto brdo na kome pred kućom čeka pojavu prvog zračja, eto ti baba Stane Prokić (77) kako polako, povijena, gledajući u zemlju, ide uz strminu i stiže na jutarnju kafu i čašicu rakije mučenice. Nikad ne kaže da je došla na posedak, jer uvek nekuda žuri. I u starosti čuva ovce i krave. Odmah, s nogu, pita me da li imam travu Raščinku, onu čudotvorku što raščinjava svako činje.

„Na nju još nisam nagazio, a sve ostale čudotvorke imam” pravdam se ja i čudim što me baš to pita.

„Ja jedina u planini znam gde Raščinka raste” uverava me ona. „Ima jedno mesto, jedno jedino, gde voda potajnica izvire. Sutra ću da je iskopam i da ti donesem, pa posadi i nju da ti se razmnožava kad si već tolike travke pripitomio ispred kuće. Prvo će tebi da pomogne, a posle svakome kome je daruješ iz Duše. Da zapamtiš i možeš to da zapišeš: ne da se ona svakome da je vidi.”

Sve što se zatim dogodilo potvrdilo je njeno kazivanje. Sutradan, zajedno sa Suncem, eto moje travarke opet na Svetom brdu, po običaju sa novom pričom. Dugo Stana Prokić tabana po zemlji, pa se i danju i noću priseća čudesa kojih je nekad bilo više nego danas.

Poranila ona s motikom, dok ostali narod spava, da niko ne vidi gde kopa Raščinku. Nije ni sumnjala da se čudotvorka i od nje krije i ne da joj da priđe do njenog kućišta. Blizu vode potajnice odjednom joj se smrklo pred očima. Pala je pored puta, a glavom o drvo udarila. Tek kad se iz tamnine povratila uspela je da stigne do Raščinke. Iskopala je nekoliko stručaka i donela mi da ih na svoje tajno mesto posadim.

I planinu osvojilo proleće, sve se rascvetalo, i glogovak se zabeleo ispred šume. Svake godine tamo berem glogov cvet za kućnu biljnu apoteku, jer se nikada ne zna koga će srce, a koga Duša da zaboli. Babu zabolelo srce od brige, a unuka dušica od prve ljubavi, pa svi od mene traže lek za svoju boljku. Kad sam nabrao vrećicu pupoljaka i cvetova, nakopao sam i vreću humusa za Raščinku. I tad me je prva svemoć čudotvorke pogodila. Kopajući zemlju pod razgranatim Glogom*, pronašao sam pod starim, uvelim lišćem svoj sat, izgubljen pre dve godine.

Mom iznenađenju nije bilo kraja. Naslušao sam se u životu svakojakih čudesnih priča, ali nikad nisam čuo da je neko pronašao ono što je lično izgubio. Skupoceni sat švajcarske marke ”Tissot” dobio sam bio na poklon od nepoznatog čoveka i žene, pristiglih iz Bazela u zavičaj, koji su mi ispričali da im je u tuđini pomoglo moje pisanje da se oslobode magije bačene na njihovu majku od netrpeljive rođake. Kasnije sam doznao da su oni o tome pričali i svojim poznanicima, pa je kazivanje stiglo i do žene činjarice, sa njima u zavadi.

Tek kad sam pronašao izgubljeni sat shvatio sam da je činjarica i na mene bacila čini, negde u mutvaku svoje tamne odaje, da mi se dar poništi, a sećanje na njene nevine rođake gubi u pamćenju.

Tako se svemoć Raščinke na Svetom brdu već prvog dana slikovito objavila.

Pročula se i moja priča o nađenom izgubljenom satu, pa su mnoge žene, čim bih im pomenuo Raščinku, odmah tražile da je presade u svoju baštu. Nisam od svih njih primio vesti ali znam da je jednu od njih čudotvorka već počela da daruje. Ovog proleća, Milinka Ilić iz Starog Sela, nastanjena u Jagodini, čim je prvi put došla na Sveto brdo i zastala pred Raščinkom bila je obuzeta osećanjem radosti da se približilo vreme u kome će da reši problem nemaštine posle prestanka radnog odnosa. Tri puta uzastopno dobila je izvesne sume novca na igrama na sreću, a jednom je imala i četrnaest pogodaka, što je neraskidivo vezalo za Raščinku. Sada pored sebe uvek drži list čudotvorke i čeka da joj se dobitak pozlati.

„Ranije nikad nisam dobila na igrama na sreću” priča ona, pokazujući svežanj raznih listića i kupona. „Kao da me je neko bio omađijao. Otkako sam videla Raščinku u meni se rodila nova nada. Neka svetlost me prosvetlila!!!”

Još jednom čoveku, zaljubljenom u Trave, pokazao sam Raščinku. Njemu je ona u istom danu pomogla da prepozna Travu pored koje je godinama prolazio, ali je nije uočio zbog boje cveta, različite od naslikane u knjigama o travarstvu.

Kako se Niko Markelić, čovek iz Bosne, obreo u Kučajskim planinama, preko Austrije, Nemačke i Senjskog Rudnika, duga je priča. Važno je da se zna da je na Romaniji upoznao čuvenog travara Jovu Mijatovića sa kojim se okumio njegov deda, a u Austriji Mariju Treben, jednu od najpoznatijih travarica i spisateljicu knjige „Zdravlje iz Božje apoteke” u vreme kad je oboleo od epilepsije. Posle sedmog napada i lečenja po njihovim savetima raznim čajevima odmetnuo se u Sisevac kraj izvora Crnice, jer je osetio da mu tamošnje podneblje blagotvorno pomaže da povrati negdašnje zdravlje i snagu mladosti.

Počeo je da slika ikone i sakuplja i proučava planinsko Bilje, da bi pomogao i sebi i drugima, svakome ko dođe do njega, tražeći drevne sastave Trava koje ne rastu na drugim područjima. Po tome se Niko Markelić pročuo kao travar Kučajskih planina. Od Biljanog petka, pa sve do kasne jeseni on pešači livadama i visovima, bere i suši lekovito Bilje koje se odvajkada upotrebljava u narodnoj medicini.

Drugujući sa njim, saznao sam da dugo traži Salep ili Moćnik, ali da nigde nije mogao da ga prepozna među rastinjem Bogorodičine trave, Božjeg drvceta, Isusovog venca, Vilinog sita, planinskog Čubra, Medveđeg grožđa i drugog Bilja čudesnih imena. Onda sam pomenuo Raščinku, kako sam je presadio na tajnovito mesto, da je niko ne vidi dok ne padne od zanosa, a on me je danima uveravao da je to Trava za njega, jer je mnogo puta zbog epilepsije prolazio kroz tminu i prosvetljenje. Nisam mogao da odolim, morao sam da mu je pokažem, ali tek pošto mi je obećao da će njen skriv odmah i da zaboravi.

Tog dana, posle viđenja Raščinke, otišli smo u planinu da beremo procvetano Bilje. Kad smo se ispeli na Monaški vis njemu se odista dogodilo prosvetljenje, jer je na sunčanoj poljani zastao pred okruženjem ljubičastih cvetića i rekao: „Ovo je Salep, i ništa drugo”. Otvorio je priručnik u boji za sakupljače lekovitog Bilja i zagledao se u nadzemni deo biljke pred sobom. Imala je isti oblik kao Salep, i stabljiku i list i cvetiće, samo je boja bila različita. Tada je shvatio da je to zbog boje kučajske zemlje, crvene od gvožđa. Iskopao je nekoliko biljaka. Svaka je oko korena imala po dva rizoma.

Tada je izvadio iz džepa Raščinku, koju sam mu darivao, poljubio je i rekao:

„Hvala ti, Raščinko, što si me do Salepa dovela”.

U Jagodini, Serbia, 28. maja 2002.

* Latinski nazivi Bilja, po sledu pojave u pripovesti:

Zdravac ~ Geranium macrorrhizum L. - Geraniaceae

Vratič ~ Tanacetum vulgare L. - Compositae

Salep, Tuber Salep ~ rodovi** i vrste Kaćuna: Orchis** morio, O. militaris, O. mascula, O. maculata, O. latifolia, O. simia - Orchidaceae; Platanthera**, Gymnadenia**, Ophrys**, Anacamptis**

Glog, crveni ~ Crataegus oxyacantha L. - Rosaceae

Bogorodičina trava, Kantarion ~ Hypericum perforatum L. - Hypericaceae

Božje drvce ~ Nikodije najverovatnije misli na Artemisia abrotanum L. - Compositae, koja se upotrebljava slično Pelenu ~ A. absinthium L. a ne na Orlove nokte ~ Lonicera caprifolium L. - Caprifoliaceae, koje treba sa pažnjom upotrebljavati jer su poznati kao narodni lek i  otrovne bobice imaju!!!

Isusov venac, Hristov venac ~ Passiflora incarnata L. - Passifloraceae

Vilino sito ~ Carlina acaulis L. - Compositae

Čubar, planinski ~ Satureja montana L. - Labiatae

Medveđe grožđe, Planika ~ Arctostaphylos uva-ursi (L.) Spreng. - Ericaceae