Lekobiljem protiv raka

Dušan N. Kovačević

Bilje žitelji Afrike, Azije i Južne Amerike tradicionalno koriste za održavanje dobrog zdravlja. U Evropi ovo je, više-manje, potisnuto uticajem školske medicine. U SAD, Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu, naučnici proučavaju svrsishodnost primene lekovitog bilja kod teških oboljenja, uzimajući u obzir u narodu postignute rezultate.

Po upućenosti u ova pitanja, kao i po simpatijama, posebno se izdvaja ruska nauka.

Na Balkanu je situacija polarizovana, vrlo isključiva, postoje dva ugla posmatranja, slobodno mogu reći dva tabora: lekari i narodni iscelitelji - dok su farmaceuti, pomalo, zauzeli „zlatnu sredinu” kako i dolikuje svestrano obrazovanim stručnjacima*. Ima i primera hrabrih pomaka na bolje: izvesni lekari i naučnici unapređuju prožimanje ova dva vida lečenja Bližnjih a mlađi iscelitelji sve više pažnje posvećuju naučnom obrazovanju!!!

Ukoliko bih izvodio zaključak mislim da je potrebno naglasiti da se pitanjima zdravlja nikako ne bi smelo egocentrično, esnafski, pristupati no probleme rešavati uzimajući u obzir, što je više moguće, kako dostignuća stoletne tradicije tako i najnovijih naučnih istraživanja.

Savremeni tretmani malignih oboljenja predstavljaju paradoks: imaju snažnu toksičnost u odnosu na tumor ali i na normalne ćelije tela (te nije moguće izbeći ovaj, „sporedan”, često letalan, uticaj na organizam!!!). Pošto anti-kancer tretmani izazivaju slabljenje ionako krhkog imuniteta, pacijenti postaju prijemčivi za razne, često banalne, infekcije, čime se zatvara začarani krug telesne degradacije. Međutim, otkriveni su suptilni modifikatori biološkog odgovora (biological-response-modifiers/BRM) koji utiču na fiziološke procese i mogu smanjiti neželjene efekte ovih tretmana dok, u isto vreme, povećavaju njihovu delotvornost. Delovanje im je, prevashodno, usmereno na stimulaciju odbrambenog sistema tela a manje na direktan uticaj na ćelije promenjenog tkiva. U ove materije spadaju telesni hormoni citokini i njihovi medijatori iz lekovitog bilja. Kao BRM, u imunoterapiji se koriste 3 farmaceutska oblika citokina za podsticanje imunog odgovora protiv npr. virusnih infekcija kao i za pojačavanje dejstva hemoterapije. Prvi oblik citokina utiče na koštanu srž pospešujući stvaranje belih krvnih ćelija te smanjuje mogućnost infekcije i korišćenje antibiotika; interferoni stimulišu makrofage i pomažu stvaranje antivirusnih supstanci tkiva; interleukini pomažu rast i aktiviranje leukocita. Pokazalo se da imunoterapija ovoga tipa ima ograničeno dejstvo, bez obzira da li se koristi kao samostalni metod ili u sadejstvu sa hemoterapijom. Primenu pojedinih citokina kod pacijenata dodatno ograničavaju i česte pojave depresije, mučnine i bolova u grudima. Sa druge strane, dugo se zna da izvesno bilje ima pozitivan uticaj na imunitet ali su tek skorašnja naučna istraživanja potvrdila njihovo svojstvo BRM-a i mogućnost primene u vidu dodatka postojećim terapijama kancera jer stimulišu ćelijsku sekreciju citokina.

Među proučavanim biljem izdvajaju se po celebnosti: beli luk, bela imela, zeleni čaj, žen-šen, ehinacea, nigella i astragalus (za navedeni redosled koristio sam kriterijume poznatosti u našem narodu i mogućnosti nabavke na tržištu!!!).

Beli luk (Allium sativum L.) efikasan je dodatak terapijama zbog uticaja na jetru, ćelije tumora i imuni sistem. Ovo je dokazano u ogledu na pacovima kojima je beli luk davan oralno te je značajno smanjeno oštećenje jetre izazvano kancerogenim aflatoksinom gljivice Aspergillus flavus. Primećena je povećana aktivnost jetrinog enzima glutation-S-transferaze koji neutrališe toksine, u ovom slučaju aflatoksin. (Zbog širokog spektra delovanja, interesantan je i za tretman aspergiloze živine /infektivni agens je A. fumigatus/ a i ljudi i drugih domaćih životinja.)

Skorašnje istraživanje ukazuje da je efikasan i protiv raka mokraćne bešike: ekstrakt je intramuskularno apliciran miševima, u četiri navrata, tokom sedam dana, i došlo je do značajnog smanjivanja tumora u poređenju sa netretiranim životinjama. Takođe, ekstrakt ima celebno svojstvo kada se primenjuje oralno. Toksične doze ekstrakta su od 12,5 ml i više po injekciji a terapeutska doza je 6,3 ml. Oralno davana dnevna doza ekstrakta od 29 ml, u vodi za piće, dovodi do značajnog smanjivanja tumora bez sporednih neugodnosti. U drugom eksperimentu, miševima je oralno davan vodeni ekstrakt svežeg belog luka 5 dana pred zračenje gama zracima što je zaštitilo hromozome od oštećenja.

Bela imela (Viscum album L.) je zimzelena, žbunasta, parazitska biljka, vrlo česta u zapuštenim seoskim voćnjacima; npr., na granama starijih stabala jabuke, gde može da bude vrlo bujna. Naš je narod poznaje i sve više koristi u lečenju posebno od kada se zna da sinergistički deluje sa belim lukom kod regulisanja krvnog pritiska i ublažavanja arterioskleroze i sa cvetom gloga¹, listom breze² i herbom rastavića³ kod hroničnog nefritisa sa hipertonijom (jakog je i neujednačenog fiziološkog dejstva pa je treba pažljivo upotrebljavati, najbolje posle konsultacije sa lekarom!!!). /¹Crataegus oxyacantha L., ²Betula L., ³Equisetum arvense L./

Nekada se široko koristila za lečenje nervnih bolesti dok je danas neke klinike u Evropi primenjuju za lečenje raka jer stimuliše imuni sistem, stabilizuje DNK/DNA, sprečava rast krvnih sudova malignog tkiva i direktno je toksična za kancerozne ćelije. Sve ovo je dokazano u citološkim i animalnim ogledima sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Ogledi na ljudima, iako manje brojni, pokazali su da bela imela ima pozitivan uticaj na poboljšanje kvaliteta života i procenta preživljavanja obolelih. Najčešći oblik primene je kontrolisano ubrizgavanje u tkivo ekstrakta cele biljke (Iscador), čiji su aktivni sastojci proteini (ML-I i viskotoksini). Istraživanja u Nemačkoj pokazala su da viskotoksini iz sirovog ekstrakta pozitivno utiču na humane granulocite koji uništavaju patogene ćelije. Ova funkcija je važna jer uobičajeni tretmani razaraju granulocite što dovodi do razvoja različitih infekcija. Ponovo treba naglasiti da se preparati bele imele koriste samo pod nadzorom lekara!!!

Zeleni čaj (Thea sinensis L.) je dokazano preventivno sredstvo protiv raka a ogledi su dokazali kako direktnu tako i lekovitost u sadejstvu sa drugim tretmanima. Sadrži katehine, antioksidantima slične polifenolne principe, koji mogu sprečiti širenje kancerogenih ćelija. Novija istraživanja u Japanu potvrđuju da ekstrakt zelenog čaja pomaže i poboljšava dejstvo sintetičkih lekova. Miševi sa kancerom tretirani su široko korišćenim protiv tumornim lekom doksorubicinom i per os zelenim čajem. Posle 18 dana lečenja ovom kombinacijom veličina tumora smanjila se za 37% u odnosu na 25% pri korišćenju samo sintetičkog leka. Istraživači su utvrdili da u tumoru raste koncentracija doksorubicina sa dodatim zelenim čajem ali ne i u normalnom tkivu što objašnjava povećanu efikasnost navedenog leka.

Žen-šen, ginseng (Panax ginseng Meyer, dalekoistočni i P. quinquefolius, američki žen-šen... dok sibirski žen-šen Eluetherococcus senticosus pripada drugoj biljnoj vrsti ali ima dosta slična svojstva pravom ginsengu). Svi žen-šeni nespecifično poboljšavaju otpornost i energetski metabolizam organizma što koristi obolelima a naučni podaci ukazuju i na suptilnije uloge.

Citološka istraživanja u Japanu pokazala su da polisaharidi korena panaksa⁴ povećavaju proizvodnju imunostimulativnog citokina interleukina-8 (IL-8) /⁴panax je česti sinonim u naučnoj literaturi/. 24 sata inkubirana je mešavina humanih normalnih i leukemičnih monocita i ekstrakta žen-šena i utvrđeno je značajno povećanje sekrecije IL-8 upoređeno sa ćelijama bez ekstrakta. Prečišćeni polisaharid, nazvan ginsan, ima nekoliko imunomodulacionih efekata na ćelije miša koje su slične efektima citokina interleukina-2. Ginsan aktivira T i B limfocite i makrofage i pretvara ćelije slezine u „ćelije ubice” te dolazi do uništavanja kanceroznih ćelija. Kod miševa, sa laboratorijski izazvanim rakom pluća, aplicirani ginsan značajno smanjuje broj tumora (za 44%), kod peroralnog davanja u vodi za piće broj tumora se smanjio za 15%. Nije zapažena otrovnost ginsana!!! Preporučuje se nadzor lekara jer u sprezi sa hemoterapijom može doći do krvarenja i sporije koagulacije.

Ehinacea (Echinacea sp.) se tradicionalno koristi kao imunostimulator. Njene aktivne polisaharidne komponente pojačavaju fagocitozu i stvaranje citokina interleukina-1 i interleukina-6 i faktora nekroze tumora.

U Nemačkoj je izvršen ogled na ljudima koji je pokazao da ehinacea može preduprediti infekcije gornjih disajnih puteva i skratiti njihovo trajanje, ukoliko nastanu. 109 ispitanika dobijalo je osam nedelja, dva puta dnevno, po 4 ml ekstrakta E. purpurea što je rezultovalo snižavanjem rizika pojave infekcije za 22% i skraćivanjem trajanja prehlade za 2 dana. Iako, za prosečno zdravog čoveka, ova poboljšanja mogu izgledati skromna, ona su od presudne važnosti za osobu na hemoterapiji. U isto vreme, zapaženo je prekomerno korišćenje ekstrakta ehinacee, zbog lake dostupnosti u prodavnicama zapadnog sveta, te se upozorava na nekritičko korišćenje koje može izazvati i opadanje imuniteta!!! Stoga se, van kontrole lekara, preporučuje korišćenje ehinacee samo po potrebi, u trajanju od 7-10 dana, po priloženom uputstvu na pakovanju preparata.

Druga studija, provedena na ćelijama dobrovoljnih ispitanika (osobe sa sindromom hroničnog umora i AIDS-om), pokazala je da kombinovanjem ekstrakta žen-šena i ehinacee dolazi do poboljšanja aktivnosti svih činilaca ćelijskog imuniteta, posebno „ćelija ubica”, tako da je organizam sposoban za samostalnu odbranu iako je pod tretmanom hemoterapije.

Nigella, crno seme (Nigella sativa L.) sve se više gaji u baštama širom Sveta, slično ehinacei, zbog prelepih cvetova na gracioznim stabljikama. Na Mediteranu i Srednjem Istoku vekovima je narodni lek za gornje disajne puteve, glavobolju, rak, trbobolju i žuticu. Preventivno, u vidu opšte kulture, prekrupljeno crno seme koristi se kao začin jelima, kao čaj ili pomešano sa medom (interesantno je uporediti naučne podatke o lekovitosti oraha /Juglans regia L./ i nigelle jer je u narodu poznata smeša meda sa jezgrom oraha; ovo navodim zbog šireg sagledavanja slične, naučno dokumentovane, celebnosti!!!).

Studije na miševima (i ljudskim ćelijama) potvrđuju BRM svojstva ekstrakta semena nigelle: direktnu toksičnost na kancerozne ćelije i prevenciju štetnog delovanja antikancer leka cisplatina na ćelije krvi. Aktivni sastojci semena su isparljiva, esencijalna, etarska ulja timohinon i ditimohinon koji, u laboratorijskim eksperimentima, inhibiraju tumorne ćelije, čak i one koje su otporne na antikancer lekove. Skorašnja citološka studija je pokazala da kancerozne ćelije, inkubirane sa ekstraktom nigelle, gube sposobnost stvaranja faktora rasta fibroblasta i proteinske kolagenaze koji su potrebni za formiranje krvnih sudova tumora te njegov dalji rast (naime, tumor je, u pravom smislu reči, histološki visoko organizovana, posebna struktura, živi organizam u telu domaćina!!!).

Takođe, proteini semena nigelle stimulišu imunitet čoveka: limfociti inkubirani u proteinskom ekstraktu stvaraju velike količine citokina, posebno interleukin-1-beta, i alfa faktor nekroze tumora... još se ispituje koliko su ove pojave važne za tretman raka.

Sledeći eksperiment, (izveden na miševima), upućuje na zaključak da timohinon ima ulogu u prevenciji atrofije jetre i bubregâ kada su pod uticajem otrovnog ugljen-tetra-hlorida (smatra se da je ovde bitna antioksidantna uloga u zaštiti jetre, jer ona nastavlja normalno stvaranje enzimâ koje luči u krv!!!), što je važno za zaštitu organizma tokom lečenja raka agresivnim sredstvima.

U aprilu 2005. objavljeni su rezultati opširnih studija sa drugim kancerogenim agensima gde je utvrđeno da nigella štiti od oksidativnih oštećenja i hiperproliferacije - patološkog rasta tkiva bubrega. Isto tako, vršeni su opsežni ogledi uticaja limonena (4,27% od etarskih ulja semena) za tretman nekih oblika raka (i u ulju lavande⁵ utvrđene su znatne količine limonena!!!). /⁵Lavandula officinalis Chaix /

Astragalus (Astragalus membranaceous) koristi se u kineskoj medicini za opštu/nespecifičnu stimulaciju i uravnoteženje fizioloških funkcija (slično kao žen-šen!).

Ispitivanja vodenog ekstrakta astragalusa na zamorcima pokazuju poboljšanu aktivnost interleukina-2 protiv ćelijskih kulturâ različitih tumorâ. Ćelije slezine/splenociti, inkubirane u ekstraktu, povećavaju rast B ćelija, aktivnost T ćelija, sekreciju interleukina-6 i faktora nekroze tumora i stvaranje antitela/imunoglobulina.

Takođe, astragalus štiti organizam od toksičnog dejstva lekova. U kombinaciji sa okruglolisnom kruščicom /Pyrola rotundifolia/ sprečava oštećenje bubrega, kohlearnog nerva i trepljastih ćelija unutrašnjeg uha uzrokovanih antibiotikom gentamicinom, koji se koristi za lečenje pneumonije i sepse.

Prema kineskim istraživanjima, astragalus je ušao u sastav mešavine od 10 biljaka koje se preporučuju za zaštitu organizma od štetnosti anti-kancer sintetičkih lekova mitomycina C i cisplatina te za poboljšanje ukupnog imuniteta pacijenta. Ova mešavina se naziva SQT (Shi-Quan-Da-Bu-Tang) a, kao i astragalus, koristi se samo u Aziji, kao redovan dodatak tretmanima protiv raka.

* Komentar uz sliku:

Na slici je miran kutak sa lekobiljem u lozničkoj apoteci ”Belladonna” dipl.ph. Biljane Antonić gde kupujem kvalitetno bilje za pripremu ekstrakata i melema. Ono što izdvaja ovu ustanovu je činjenica da poklanja dužnu, nezlobivu, pažnju narodnoj tradiciji i iskustvima. Sve u svemu, lepo je doživeti sklad narodnog i školskog znanja.

U Loznici, Serbia, 5. avgusta 2006. i 18. maja ’07.