Divlji i pitomi kesten
Dušan N. Kovačević

 

Divlji kesten – balkanski lepotan

U evropskoj tradiciji pejzažne arhitekture divlji kesten je omiljen. U parku se za njega obavezno mora naći odgovarajuće mesto. Pored dekorativne uloge dobro je poznata njegova lekovita moć...

 

Divlji kesten (Aesculus hippocastanum L. – Hippocastanaceae) je krupno drvo brzog rasta. U prvoj godini naraste oko pola metra a u punom uzrastu od 25-30 m sa prečnikom stabla do 2 metra. Cvet je u vidu kupaste cvasti duge do 30 cm; listovi su naspramni, prstasto složeni sa 4-9 listića na dršci dugoj 20 cm. Karakterističan je plod u vidu bodljikave, zelene čaure koja u sebi nosi 1-2 semena sjajne, kestenjaste boje. Odraslo stablo daje oko 100 kg semena u sezoni sazrevanja (septembar-oktobar). Pupoljci su krupni, sjajni i lepljivi.

Autohtono raste na jugu Balkana (Bugarska, Makedonija, Grčka i Albanija) a naučnici ga nazivaju „balkanski lepotan”.

 

Lekovita svojstva su priznata i u oficinalnoj medicini. Po gradovima seme narod prikuplja u parkovima i vrlo raznovrsno koristi. Pored oljuštenog semena koristi se i kora a list i cvet nešto ređe, mahom zbog visine drveta (račvanje grana na stablu počinje na visini od 2-3 metra). Ukoliko se želi očuvati svežina semena treba ga zajedno sa bodljikavom ljuskom uskladištiti u hladnijoj prostoriji i prekriti slamom. Opalo seme brzo počinje da truli na tlu. Kora se skida sa stabla i debljih grana u jesen ili rano u proleće i suši na suncu ili u sušarama. List i cvet se beru tokom maja meseca. Stabla divljeg kestena stvaraju vrlo povoljne mikroklimatske uslove (zaštita od zračenja, prašine, vetra...). U Loznici, npr., divlji kesten možete pronaći na iole većoj zelenoj površini jer su parkovi formirani po priznatim normama pejzažne arhitekture. Može se reći da narod koji poštuje ovo drvo ima visok stepen civilizacijskog razvoja!!!

 

Oljušteno seme je gorkog ukusa i sadrži 40-60% skroba; 5-8% saponina; 5-8% ulja; 6-7% belančevina te tanine, flavonske i kumarinske derivate kao i vitamine B1, C i K. Najvažniji sastojak je triterpenski saponin escin (3-6%) kome se pripisuje lekovito svojstvo u terapiji slabosti venskih zalistaka i kapilara donjih ekstremiteta koje učvršćuje i deluje diuretično. U apoteci se može kupiti gel sa ekstraktom za lečenje proširenih vena. Ekstrakcija je složena a za kućnu upotrebu se može preporučiti kratkotrajno kuvanje pet smrvljenih jezgri u jednom litru vode dok ne počne da peni (oko pet minuta). Dobijenom tečnošću se mažu promenjene vene koje se povlače u dubinu tkiva a naslage na zidu krvnog suda bivaju otopljene (čvorići na venama) te se ne treba pribojavati otkidanja tromba i njegovo kruženje u krvnom sistemu. Ova konstatacija je proverena od strane naučnika. Na ovaj način je moguće izbeći hiruršku intervenciju (kontrola lekara je, svakako, poželjna).

Kuvano jezgro se može koristiti za pranje fine, vunene, odeće i negu kose i kože poglavine (koža postaje zdrava a kosa dobija lep sjaj i mekoću); recept je sličan prethodnom.

Serbi tradicionalno skupljaju seme divljeg kestena i, pošto šilom naprave tri rupe u žilavoj ljusci, lepo ga rasporede po policama ormana među vunenu odeću da ekološki spreče nastanjivanje moljaca.

 

Kora je taninska droga sa adstringentnim dejstvom i koristi se kod lečenja kožnih bolesti a zbog gorčine je dobra protiv pojave groznice u hladnijim i vlažnijim periodima godine. Spravljanje preparata (ekstrakta, čaja) je uobičajeno. I list se može koristiti u ovu svrhu kao i ljuska posle ljuštenja semena (2% tanina).

 

Interesantno je dejstvo uljnog preparata cveta divljeg kestena za sanaciju opekotina od sunčanja, protiv pega na licu a, preko kože, i protiv proliva i za jačanje organizma. Ulje se spravlja tako što se 100 grama sitno iseckanog cveta kestena i pedesetak grama cveta kamilice potopi u jedan litar biljnog ulja i uz blago vrenje vode u vodenom kupatilu ekstrahuje 3 sata (oko 70C ali je bolje ne prelaziti 60C). Posle ceđenja kroz gazu ulje se razliva u čiste bočice od tamnog stakla i čuva na tamnom, prohladnom mestu. U ovom slučaju se može očuvati lekovitost azulena iz kamilice.

Kod uljnih ekstrakcija ovog tipa koristim npr. cvet ili list biljke u poluosušenom stanju (sušenje u senci traje oko 1 dan) zbog isparavanja viška vode koja je balast (u protivnom, staklena posuda u vodenom kupatilu mora biti otvorena te se sa isparenom vodom badava gube i lekoviti principi biljke).

 

Pitomi kesten

Pozna jesen donosi lepotu pečenog kestena uličnih prodavaca.

Postoji li dete koje se nije obradovalo njegovoj lepoti!!!

Manje je poznata prehrambena i lekovita moć...

 

Pitomi kesten (Castanea sativa Mill.) se, uobičajeno, posmatra kao sastojina šumskih, listopadnih, populacija drveta. On raste tamo gde druge, voćne, vrste teško uspevaju.

Kesten je samotnjak.

Prateće populacije drveta, indikatori mogućnosti gajenja, su bukva, hrast i breza. Dobro je zapaziti da kesten ne podnosi tla bogata kalcijumom za razliku od voćnih vrsta kojima, čak, treba dodavati kalcijum karbonat za popravku svojstava tla. Od strane šumarskih stručnjaka primećeno je opadanje broja lokaliteta sa samorasnim kestenom na jugu i jugozapadu Serbije.

 

Manje je poznata njegova prehrambena i lekovita moć

 

Hranljiva vrednost ploda kestena (maron) zasniva se na hemijskim pokazateljima (na bazi suve materije): skrob - preko 60%, šećer - do 17%, belančevine - 6,0-10,0%.

Plod se upotrebljava kao pečen i kuvan ili kao dodatak(pire) u poslastičarskim proizvodima. U kombinaciji sa jabukom ili južnim voćem ne bi trebao da predstavlja teškoću pri varenju kod osoba sa gastričnim tegobama. Osušen i mleven plod može poslužiti kao dodatak pšeničnom brašnu tokom pripreme hleba ili pržen kao zamena za kafu. U Sredozemlju se list koristi kao ukusna salata (bogato je zastupljen sadržaj vitamina B, C i K).

Zbog ekonomskih razloga (skupa priprema i radna snaga) pitomi kesten se sve manje koristi za ishranu, npr. svinja, kunića i živine. Ukoliko postoji tržište, dobar je recept za mešanje brašna kestena i mleka u ishrani teladi tokom brzog tova za dobijanje najkvalitetnijeg mesa goveda (baby beef). Ovi zaključci mogu poslužiti malim, porodičnim gazdinstvima za proizvodnju mesa za poznate kupce (mahom restorane i u seoskom turizmu).

 

Lekovita vrednost cveta, lista, kore čak i spoljne obloge ploda(ježica) kestena više je poznata u narodnoj nego oficinalnoj medicini. Ovo je vrlo poznato u Bosanskoj Krajini.

Retko se na tržištu može pronaći med proizveden od cvetnog nektara, tamnožute boje, vrlo sladak i pomalo oporog ukusa. Cvet je vrlo dobra paša za pčele početkom leta kada više nema toliko drugog, medonosnog bilja.

Zbog sadržaja tanina list (kao i kora i ježica) služi za spravljanje adstringentnih farmakoloških preparata (materije koje imaju „stežuće” svojstvo). Vitamin K povoljno deluje na fiziološke pokazatelje koagulacije krvi (interesantno je da narod koristi list u prevenciji i sanaciji izvesnih promena na jetri). List se u mešavini (pola-pola) sa majčinom dušicom (Thymus serpyllum) u vidu čaja koristi kao sredstvo za lakše iskašljavanje i olakšavanje disajnih tegoba (raspon primene je vrlo širok: od blagih upala sluzokože ždrela pa do stišavanja napada tzv. velikog kašlja). Za preporuku je korišćenje čaja lista u slučaju stomačnih oboljenja.

 

Slike:

autor (scan, 2003.)

 

U Loznici, Serbia, 17. maja 2007.