Ambrozija - od mita do realnosti

Dušan N. Kovačević

Tri teksta o ambroziji (integralni oblik). Objavio sam ih, proteklih godina, u serbskim naučno-popularnim magazinima.

***

Ambrozija - napast i lek

Poslednjih godina na Balkanu izražena je pojava ambrozije. Ovaj teško iskorenljiv korov nije pogodan za ishranu stoke i izvor je polenskog alergena. U isto vreme, herba i koren su odlični prirodni lekovi...

Ambrosia artemisifolia L. (sin. A. elatior L.) – Compositae (Asteraceae), pelenasta ambrozija (slika 1.), limundžika (common ragweed); jednogodišnja je zeljasta biljka rasprostranjena širom Balkana. Autohtona je u SAD odakle je uvozom semena žitaricâ i detelinâ preneta u Evropu 1863. godine. Smatra se da je širenje po Balkanu počelo 1941. godine.

Visoka je 1-1,5 metar (uobičajeno oko 70 cm). U našem klimatu niče polovinom aprila meseca. Koren je vretenast i plitko usađen u tlo. Stablo je uspravno, razgranato, sa dlačicama, na preseku četvrtasto ili okruglasto.

Prvi listovi su tamnozeleni i dlakavi sa gornje strane (slika 2.), bleđi i više dlakavi s donje strane (slika 3.), po obodu trepavičavi. Lisna ploča je perasto deljena, s dva para širokih jajasto-lancetastih delova i krupnijim vršnim delom; lisne drške su dlakave, po dužini skoro jednake sa lisnom pločom. Sledeći listovi su gusto dlakavi, isečeni, sa dva ovalna nazubljena (do perasto razdeljena) bočna segmenta i krupnijim trodelnim, objajastim dlakavim vršnim degmentom. Peti i šesti list su perasto isečeni i dlakavi kao prethodni listovi.

Cvetovi su skupljeni u duge, žute, grozdaste cvasti na vrhu stabla. Cveta od polovine jula pa sve do prvih hladnijih dana. Muški cvetovi su raspoređeni na vrhu cvasti i okrenuti na dole. Ženski su niže postavljeni u lisnim pazusima. Zbog ovakvog rasporeda cvetova smanjena je sigurnost oplođavanja vetrom te muški cvetovi proizvode enormnu količinu polena. Jedna biljka je sposobna, tokom sezone, proizvesti preko milijarde zrna polena (čak do 8 mlrd.) a američki naučnici su procenili da je sezonska količina polena 100 miliona tona. Po zreloj biljci se obrazuje od 500-3.000 semenki, sa životnim vekom do 40 godina u nepovoljnim uslovima okoline. Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je  kišovito, što je logičan sled događaja koji treba zapaziti kod planiranja iskorenjivanja u sezoni.

Raste na zapuštenim zemljištima pored pruge, puta, ograde... opšte posmatrano: tamo gde ne postoji dovoljno konkurentskih biljaka. Ukoliko se jednom pojavi, a ništa ne preduzme, tada se širi ogromnom brzinom. Domaće životinje je instiktivno ne koriste za ishranu jer je blago gorkog ukusa a prirodnih neprijatelja odn. konzumenata nema (naučnici vrše eksperimente sa izvesnim insektima koji bi trebali ograničiti njeno neumereno širenje). Često se pojavljuje u usevima (kukuruz, suncokret, šećerna repa, soja, krompir i povrće) te je primena herbicida komleksna i neizvesna uzevši u obzir šarolikost agrotehničkih postupaka na našim prostorima i težnju da se pređe na ekološku poljoprivredu. Hemijska sredstva treba primenjivati samo po savetima stručnjaka!

Jedino sigurno sredstvo borbe protiv nje je informisanje javnosti o botaničkim karakteristikama i stalno fizičko uklanjanje pred cvetanje i košenje na visinu ispod 5 cm. Pošto je ovaj postupak neizvodiv za komunalne službe svaki pojedinac mora dati svoj doprinos u vidu čupanja biljke gde god je nađe (koren je plitko u tlu). Upotreba rukavica se preporučuje osobama sa osetljivijom kožom dlanova a i ne mora (podosta je mistifikacija vezano za ovu lepu biljku što proističe iz nekritičkog usvajanja informacija iz medija...).

Tokom čupanja ambrozije ne treba je zamenjivati sa lekovitim divljim pelenom (Artemisia vulgaris L. – Compositae), (slika 4.), koji ima isto stanište i liči na pravi pelen (A. absinthium L.) a vrlo malo na nju (pelen je vitkog stabla sa sitnijim, perastim listovima dok je ambrozija robustnija i sa krupnim listovima zelene boje bez ikakve primese srebrnaste!!!).

Evidentno je da mora postojati odgovarajući, stručan plan na nivou države koga se svi moraju pridržavati da bi se ograničio areal rasprostranjenja.

Glavni razlog za nepopularnost ambrozije je pojava burnih alergijskih reakcija na polen¹ kod oko 10% ljudi u Svetu. Pošto nema prirodnih predatora njen polen postaje dominantan alergen u razvijenim zemljama i kod nas. Na Internetu se može pronaći dosta farmaceutskih preparata koji bi trebali sprečiti pojavu ovih neugodnosti. Isto tako često se kritički posmatra materijalna zloupotreba pacijenata. Uglavnom se savetuje konsultacija sa lekarom-alergologom. Posebno zabrinjava pojava da se senzibilizacija javlja i kod osoba koje, inače, nisu posebno osetljive na uobičajene alergene. U SAD je zaključeno da se najveća frekvencija prijava reakcija javlja oko 15. avgusta - pred početak nove školske godine. Znači, pogođeni su stanovnici kako bogatih tako i zemalja u oskudici. Mislim da je savremeni način života, prepun stresora psihičke (interne) i hemijske (eksterne) prirode doveo do tolikog narušavanja prirodnog imuniteta da je lek potrebno tražiti u prirodi.

Od 1995. godine aktivno proučavam dejstvo izvesnih preparata na bazi domaćeg lekovitog bilja u cilju suzbijanja pojave alergijskih reakcija. U ovom periodu, nezavisno od porekla alergije (urođena ili stečena) rezultati su potpuno povoljni, posebno kod mlađe i male dece, što me izuzetno raduje. Preparati su efikasni, jeftini i svako ih može samostalno pripremiti u kućnim uslovima (opširnije u tekstu: Polenska kijavica). Biljni preparati omogućavaju imunom sistemu organizma pravilnu funkciju te tada ni tzv. „starost” nije prepreka da se postigne i održi dobro zdravstveno stanje.

Manje je poznato da listom ambrozije američki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata kao i kod pojave kožnih oboljenja. Uobičajeno spravljen čaj od lista i korena pomaže kod menstrualnih bolova i oboljenja alimentarnog trakta.

Primer lekovitog delovanja sirovog lista ambrozije imao sam priliku da vidim 1. jula ove godine. Toga dana sam fotografisao u velikom voćnjaku. Osoba koja je pomagala kod razmicanja grana voćki, da mi omogući uslove za lep snimak, prstima je dodirnula očne kapke. Vrlo brzo je došlo do pojave masivnije iritacije i mekog otoka kože kapaka, crvenila beonjača i suzenja (prethodno nismo bili upoznati da je voćnjak tretiran hemijskim sredstvima!!!). Posle ispiranja očiju čistom vodom dao sam joj da dobro sažvaće i proguta tri poveća lista ambrozije sa druge lokacije. Za kratko vreme (oko pola sata) prestala je iritacija, crvenilo i suzenje a otok je skoro nestao do 4. jula. U međuvremenu nije primenjivan nikakav drugi tretman.

¹ Polensku kijavicu izaziva cvetni prah biljaka iz raznih familija: Chenopodiaceae, Plantaginaceae, Polygonaceae, Amaranthaceae i dr. U nekim krajevima Sveta (SAD) do 90% polenske alergijske kijavice izazivaju biljke iz porodice Compositae, osobito rod Ambrosia (A. trifida L., A. artemisiaefolia L. i dr.), manje rod Artemisia (A. tridentata Nutt.).

U našim krajevima najčešći uzrok polenske kijavice su trave u cvetu (Gramineae): Phleum pratense L., zatim Dactylis glomerata L., Poa annua L., Poa pratensis L. i druge vrste roda Poa, potom Alopecurus pratensis L., Anthoxanthum odoratum L. i dr. (Izvor: J. Tucakov – Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1990.)

U Loznici, Serbia, 6. jula 2005. i 26. marta 2007. (dopunjeno)

***

Botaničke razlike ambrozije i pelena

Tokom iskorenjivanja ambrozije česta je pojava da se uništava i lekoviti divlji pelen koji ima isto stanište. Ovo se zbiva nešto zbog nepoznavanja ove dve biljne vrste a više zbog prividne sličnosti u mladom uzrastu kada je preporučljivo uklanjati ambroziju.

AMBROZIJA

Ambrosia artemisifolia L. (sin. Ambrosia elatior L.) – Compositae (Asteraceae), pelenasta ambrozija, limundžika (common ragweed).

Jednogodišnja je zeljasta biljka rasprostranjena širom Balkana. Autohtona je u SAD odakle se uvozom semena žitaricâ i detelinâ prenela u Evropu 1863. godine. Smatra se da je širenje po Balkanu počelo 1941. godine.

Visoka je 1-1,5 metar (uobičajeno oko 70 cm). U našem klimatu niče polovinom aprila meseca. Koren je vretenast i plitko usađen u tlo. Stablo je uspravno, razgranato, sa dlačicama, na preseku četvrtasto ili okruglasto.

Prvi listovi su tamnozeleni i dlakavi sa gornje strane, bleđi i više dlakavi s donje strane, po obodu trepavičavi. Lisna ploča je perasto deljena, s dva para širokih jajasto-lancetastih delova i krupnijim vršnim delom; lisne drške su dlakave, po dužini skoro jednake sa lisnom pločom. Sledeći listovi su gusto dlakavi, isečeni, sa dva ovalna nazubljena (do perasto razdeljena) bočna segmenta i krupnijim trodelnim, objajastim dlakavim vršnim degmentom. Peti i šesti list su perasto isečeni i dlakavi kao prethodni listovi.

Cvetovi su skupljeni u duge, žute, grozdaste cvasti na vrhu stabla (slika 5). Cveta od polovine jula pa sve do prvih hladnijih dana. Muški cvetovi su raspoređeni na vrhu cvasti i okrenuti na dole. Ženski su niže postavljeni u lisnim pazusima. Zbog ovakvog rasporeda cvetova smanjena je sigurnost oplođavanja vetrom te muški cvetovi proizvode enormnu količinu polena. Jedna biljka je sposobna, tokom sezone, proizvesti preko milijarde zrna polena (čak do 8 mlrd.) a američki naučnici su procenili da je sezonska količina polena 100 miliona tona. Po zreloj biljci se obrazuje od 500-3.000 semenki, sa životnim vekom do 40 godina u nepovoljnim uslovima okoline. Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je  kišovito, što je logičan sled događaja koji treba zapaziti kod planiranja iskorenjivanja u sezoni.

Raste na zapuštenim zemljištima pored pruge, puta, ograde... opšte posmatrano: tamo gde ne postoji dovoljno konkurentskih biljaka (slika 6). Ukoliko se jednom pojavi a ništa ne preduzme tada se širi ogromnom brzinom. Domaće životinje je instiktivno ne koriste za ishranu jer je blago gorkog ukusa a prirodnih neprijatelja odn. konzumenata nema (naučnici vrše eksperimente sa izvesnim insektima koji bi trebali ograničiti njeno neumereno širenje). Često se pojavljuje u usevima (kukuruz, suncokret, šećerna repa, soja, krompir i povrće) te je primena herbicida komleksna i neizvesna uzevši u obzir šarolikost agrotehničkih postupaka na našim prostorima i težnju da se pređe na ekološku poljoprivredu. Hemijska sredstva treba primenjivati samo po savetima stručnjaka!

Jedino sigurno sredstvo borbe protiv nje je informisanje javnosti o botaničkim karakteristikama i stalno fizičko uklanjanje pred cvetanje i košenje na visinu ispod 5 cm. Pošto je ovaj postupak neizvodiv za komunalne službe svaki pojedinac mora dati svoj doprinos u vidu čupanja biljke gde god je nađe (koren je plitko u tlu). Upotreba rukavica se preporučuje osobama sa osetljivijom kožom dlanova a i ne mora (podosta je mistifikacija vezano za ovu lepu biljku što proističe iz nekritičkog usvajanja informacija iz medija!?).

Tokom čupanja ambrozije ne treba je zamenjivati sa lekovitim divljim pelenom (Artemisia vulgaris L. – Compositae) koji ima isto stanište i liči na pravi pelen (Artemisia absinthium L.) a vrlo malo na nju (pelen je vitkog stabla sa sitnijim, perastim listovima dok je ambrozija robustnija i sa krupnim listovima zelene boje bez ikakve primese srebrnaste!!!).

Evidentno je da mora postojati odgovarajući, stručan plan na nivou države koga se svi moraju pridržavati da bi se ograničio areal rasprostranjenja.

PELEN

1) Artemisia vulgaris L. – Compositae (Asteraceae), divlji pelen, crni pelen;

2) Artemisia absinthium L. – Compositae (Asteraceae), sin. Absinthium vulgare Lam., obični pelen.

1) Divlji pelen

Prvi listovi u opštim konturama ovalni ili malo jajasti, u svom vršnom delu trozubi, s kratkim oštrim bočnim zubićima i izduženim lancetastim vršnim, suženi u dršku, maljavi tankim i dugačkim dlakama, obilnije maljavi s donje strane, te je naličje lista sivkasto (slika 7).

Treći i četvrti list su naspramni, ovalni, nazubljeni, obično s dva para oštrih zubića i krupnijim vršnim zupcem, na tankim i dugim drškama, s jasnim srednjim nervom i tankim perastim bočnim ograncima. Listovi i njihove drške pokriveni dlakama, obilnije s naličja. Sledeći listovi su naizmenični, perasto deljeni, dlakavi, s donje strane skoro sivo-vunasti.

Artemisia vulgaris je višegodišnja biljka sa rizomom. Raste na zapuštenim mestima, a i u njivama (okopavinama).

Osobine semena: masa 1000 zrna je oko 0,25 g, a u 1 kg ima do 4,5 miliona plodića. Jedna biljka može da proizvede do 150.000 plodića.

Opšte rasprostranjenje: Evropa, Azija, Severna Amerika.

2) Obični, pravi, pelen

Prvi listovi ovalni, na vrhu oštri, 3-7 mm dugi i 1,5-3,5 mm široki, na drškama dugim 2-3 mm, sa sitnim razgranatim dlakama.

Treći i četvrti list takođe su naspramni, klinasti, na vrhu trozubi ili trodelni, s kratko lancetastim oštrim bočnim zupcima i sa krupnijim vršnim zupcem, koji ima bodlje; pri dnu listovi se postepeno sužavaju u dršku; ponekad je i veći broj zubaca na ovim listovima. Sledeći listovi u opštim konturama su skoro okrugli ili kratko jajasti, perasto deljeni, s lancetastim delovima koji na vrhu nose male bodlje, gusto su dlakavi.

Mlada biljčica je sivo-zelena zbog gustih dlaka.

Pelen je višegodišnja biljka. Raste na zapuštenim mestima, a ponekad i u okopavinama.

Osobine semena: masa 1000 zrna iznosi oko 0,2 g, a u 1 kg ima do 5 miliona semenki. Jedna biljka može da obrazuje i do 100.000 semenki.

Opšte rasprostranjenje: umereni delovi Evrope i Azije; preneta je u Severnu Ameriku i na Novi Zeland.

U Loznici, Serbia, 29. avgusta 2005.

***

Lekovitost ambrozije

U botanici ne postoji biljka koja bi bila samo korisna ili samo štetna!!! Izuzetak je primer ambrozije koja je medijskim kampanjama jednostrano predstavljena kao neviđena pošast!!! O njenoj lekovitosti se malo zna!!!

Proteklih sto i pedeset godina ambrozija se iz severnoameričke postojbine proširila Evropom i Svetom, najčešće kao primesa izvezenog semena žitarica. Na Balkanu je primećena i naučno proučavana od 1941. godine.

Ovakvom kosmopolitizmu ne bi bilo nikakve zamerke da se nisu u praksi pokazala dva otežavajuća momenta: alergenost polena kod oko 10% populacije (u Americi čak 20% stanovništva ima problem sa sinusima i propratnim neugodnostima!!!) i nepostojanje prirodnih predatora. Rasprostiranju pogoduje krčenje šuma kao prirodnih barijera, odnosno, zasnivanje oraničnih površina i gajenje visokoprinosnih useva u monokulturi, što i izaziva njeno bujanje u Americi - do dana današnjeg.

U Južnoj Koreji ambrozija ulazi u spisak 175 potencijalno opasnih, stranih, biljnih vrsta koje već zauzimaju 21,1% ukupnog, autohtonog, botaničkog fonda ove države a slično je i u geografski izolovanom Japanu.

Slikovit je primer Panonske nizije gde široki plavi Dunav ne predstavlja baš nikakvu prepreku širenju tako da se slobodne, očišćene, površine vrlo brzo ponovo zakorove.

Zakonskim merama, u mnogim državama, nastoji se suzbiti njena pojava, prvenstveno fizičkim postupcima košenja i čupanja biljke, koje treba da upražnjava svo stanovništvo a manje se koriste hemijska sredstva. Količina polena povećava se tokom kišnog proleća i toplog leta, a smanjuje se ako je kišovito leto, što je logičan sled događaja koji treba zapaziti kod planiranja iskorenjivanja u sezoni!!!

Tokom čupanja ambrozije [Ambrosia artemisifolia L. (sin. Ambrosia elatior L.) – Compositae (Asteraceae); pelenasta ambrozija, limundžika (common ragweed).] ne treba je zamenjivati sa lekovitim divljim pelenom (Artemisia vulgaris L. – Compositae/Asteraceae) koji ima isto stanište i liči na pravi pelen (Artemisia absinthium L.) a vrlo malo na nju (pelen je vitkog stabla sa sitnijim, perastim listovima dok je ambrozija robustnija, sa krupnim perastim listovima zelene boje - bez ikakve primese srebrnaste!!!) - (slika 8).

- Ubranim listom ambrozije američki Indijanci trljaju kožu posle ujeda insekata kao i kod pojave kožnih oboljenja. Uobičajeno spravljen čaj od lista i korena pomaže kod menstrualnih bolova i oboljenja alimentarnog trakta.

- (Proteklih godinu dana, budući upoznat sa lekovitim svojstvima, kako iz literature tako i iz lične prakse, više puta preporučivah petodnevno konzumiranje po jednog svežeg lista dnevno kao sredstva za poboljšanje opšteg stanja organizma. Za čudo, nije bilo veće neverice ovoj preporuci, što me je osokolilo da nastavim proučavanje celebnosti čaja spravljenog od jedne supene kašike provenulog, iseckanog, lista ili usitnjenog polusuvog korena ekstrahovanih u 200 ml vode ugrejane na 60ºC u trajanju od 3 minuta.

Nisam pristalica nekritičkog mešanja biljnih delova ili različitih vrsta već smatram da ih treba koristiti odvojeno i, po mogućnosti, samo biljke iz bliže okoline potrebite osobe. Interesantno je uporediti radiestezijska istraživanja energetskog sklopa obolele osobe i preporučenog bilja te ovo navodim kao smernicu za šire, objektivnije, sagledavanje pojave izvesnog bilja u našoj okolini!!!)

- Poznati lekar William Cook opširno savetuje 1869. godine kako valja koristiti ambroziju...

Lišće ima stimulativno, adstringentno, gorko svojstvo, trajnog delovanja. Popareno, u vidu infuza/čaja, koristi se protiv proliva i lakšeg oblika dizenterije; korisno je kod pojave materičnog, želudačnog i plućnog krvarenja; za ispiranje rodnice kod dugotrajnog belog pranja u žena, paralelno sa pijenjem čaja. Takođe, kao prašak i čaj, upotrebljava se lokalno/spolja, za zaustavljanje krvarenja površinskih rana kože ili sluzokože nosa i za smanjenje izraženije maljavosti. Jači čaj/dekokt utiče na funkciju bubrega, održava tonus želuca i polagano uravnotežuje cirkulaciju krvi - ovo je korisno za tretiranje hroničnog zadržavanja vode u organizmu, posebno u kombinaciji sa tretmanima jetre i stimulacijom znojenja. Veoma jaki čajevi koriste se slobodno/po potrebi protiv povratka pređašnje bolesti i pokazuju analogno dejstvo kininu. Kaša lista je pogodna za oblaganje zloćudnih čireva kože jer sprečava truljenje obolelog tkiva. Smatra se da i A. trifida ima sličnu celebnost.

Priprema preparata ambrozije, originalni recept: „Infuz - macerirati jednu uncu suve ambrozije i jedan dram đumbira u kvartu vrele vode. Uzima se jedna ili dve tečne unce svaka 2, 3 ili 4 sata za poboljšanje čišćenja organizma znojenjem. Može se spraviti i uobičajeni sirup korišćenjem datih mera.” (Izvor: Medical Herbalism journal i medherb.com)

- Za smirivanje razdražljivosti meksička farmakopeja preporučuje a američka prihvata ekstrahovanje u vreloj vodi jednakih delova sledećih biljaka: kinin (cinchona), Artemisia mexicana, Ambrosia artemisiaefolia, Prosopis dulcis, list oraha, list sene, Erythraea stricta, Milleria linearifolia i cvet kamilice. Receptura se podudara sa francuskom farmakopejom. (Izvor: American journal of pharmacy, vol. 57, # 8, august 1885.).

- Naučnik Lucius E. Sayre 1917. godine savetuje upotrebu lišća ambrozije u domaćinstvu kao koristan tonik, adstringent i hemostatik (za zaustavljanje krvarenja) spravljen ekstrahovanjem u vodi. Koristi se protiv upalnih procesa u ranama, svakodnevnim ozledama, kod hemoroidalnih tumora i čireva i interno uzet protiv senske groznice. Očigledan je pozitivan učinak kod neredovne menstruacije kao i kod potpunog izostanka. (Izvor: Sayre,E.L. - A Manual of Organic Materia Medica and Pharmacognosy)

- Lekar William Boericke navodi da je ambrozija lek protiv senske groznice, crvenila beonjača, obilnog suzenja i nesnošljivog svraba očnih kapaka (što sam uspešno proverio 1. jula prošle godine upotrebom svežeg lista; vidite gore navedeni primer).

Dalje, uspešno se koristi kod grčevitih napada kašlja, glavobolje, krvarenja iz nosa, više oblika proliva, posebno u letnjim mesecima, kao i dizenterije.

Blagotvorna je za ceo respiratorni trakt (sprečava teško disanje, iritaciju traheja i bronhija, koji mogu izazvati napad astme!!!).

Homeopatski preparat/tinktura je treće potencije a kod senske groznice i više, a koristi se razređen: 10 kapi u vodi tokom i posle pojave alergijskog napada i krvarenja nadražene sluzokože nosa. (Izvor: Médi-T, 1999.)

- U aprilu 1999. godine objavljen je značajan naučni rad Juceni P.D. i saradnika o seskviterpenskim laktonima poreklom iz ambrozije (paulitin i isopaulitin) i njihovom citotoksičnom i protiv malaričnom delovanju. (Izvor: Pharmaceutical Biology - Formerly International Journal of Pharmacognosy).

- Vidno mesto zauzeli su i serbski naučnici 2001. godine proučavajući antimikrobno i fungicidno dejstvo vodenom parom destilovanog eteričnog ulja osušene ambrozije u cvatu.

Glavni sastojci ulja su: germakrin D (24,1%), limonen (16,83%), (alfa)-pinen (8,0%) i mircin (7,4%); utvrđen je značajan uticaj protiv svih testiranih mikroorganizama: čak i u velikom razređenju ulja od 0,025-0,4%. Prinos ulja, vazdušno suve herbe bez korena, A. artemisiifolia je 0,18%; što je prosek vrednosti tri ispitivanja. Ulje je tečnost zelenkaste boje, srednje izraženog/blagog, ugodnog mirisa. (Izvor: Chalchat,Jean-Claude, et al., Chemical composition and antimicrobial activity of Ambrosia artemisiifolia L. Essential oil, Journal of Essential Oil Research: JEOR, May/Jun 2004.)

Ograničenost prostora sprečava me da navedem i plejadu savremenih lekovitih homeopatskih mešavina gde, u različitom udelu i razblaženju, učestvuju ekstrakti ambrozije. Umesto toga, smatram za shodno preporučiti poštovanim čitaocima da obrate pomniju pažnju na ovu lepu i korisnu biljku te da je proučavaju bez predrasuda - posebno zato jer je sigurno neotrovna!!!

U Loznici, Serbia, 27. avgusta 2006.