Ezoterijski turizam
Savršen spoj lepote prirode i duhovnosti
Srđana i Zlatko Kalajdžić

Sasvim je bio razumljiv izbor da Ekološki centar Zlatni Put organizuje kreativnu školu u prirodi u prvoj ekološkoj opštini u Srbiji – Sokobanji. Prvo iskustvo male grupe tragaoca za svesnim i zdravim životom, predvođene Srđanom i Zlatkom Kalajdžićem, koji su osnovali Centar i osmislili program škole, bilo je izuzetno povoljno, intenzivno i korisno za lični psihoenergetski razvoj svakog učesnika.

Zanimljivo smišljen trening psihomentalnih i energetskih tehnika i duhovnih vežbi, kombinovanih sa rekreativnim aktivnostima u prekrasnim predelima Sokobanje, svako od učesnika doživeo je na svoj način, a uglavnom smo funkcionisali kao velika porodica. Aktivnosti su se odvijale u okviru grupe, počev od ranog ustajanja i jutarnje molitve, pa doručka, izleta na reku, vodopad, jezero ili okolna brda, uz prateća vežbanja. U popodnevnim časovima su se smenjivale slobodne aktivnosti i kreativne radionice, a uveče se dan završavao energetskom transformacijom i zajedničkom molitvom. Zajedništvo se naročito ispoljilo tokom spremanja obroka, a najviše učestvovanjem u nabavci, pripremanju i gotovljenju ručka i međusobnom služenju, pomoći i saradnji. Taj zajednički duh se više ispoljio u prvoj grupi, jer su tu vladali intenzivniji i prisniji odnosi, pošto se većina ljudi već duže vremena poznaje i zajednički vežba psihomentalne tehnike po metodi traganja za Ličnim Putem Ljubavi i Savršenstva, u Ekološkom centru u Zvečanskoj ulici u Beogradu.

Pored izuzetno pozitivnih iskustava energetskog čišćenja i punjenja, razvoja kreativne energije i pozitivnih osećanja, bilo je i burnih emotivnih reakcija, naročito prilikom većih fizičkih napora tokom planinarenja po brdovitom Ozrenu. Većina nas iz gradova nije navikla na duže pešačke ture na koje smo išli u ranim jutarnjim časovima, ali smo ipak izdržali sve veće napore uz vežbe disanja i energetskog punjenja. Svi su osetili da su uz malo više napora upoznali sopstvene neslućene mogućnosti i prekoračili granice koje su sebi postavili. Oni koji su u početku govorili: „Ja ovo ne mogu”, bunili se i negodovali, u čemu je prednjačila Gordana, posle par sati pešačenja i ritmičkog disanja, osetili bi neverovatan priliv energije, radosti i snage. „Sad mogu da poletim, kao onaj soko što lebdi, prepušten vazdušnim talasima, iznad litica i poljana” rekla je Dragana, fascinirana simbolikom i lepotom pogleda na prostranstva ispod stenovitog vidikovca.

Obilje čistog vazduha i isceljujuće energije cvetnih poljana, mirisnih lekovitih biljaka, i borovih i hrastovih šuma, regenerisali su naša pluća, srca, umove. Sve ćelije i energetski kanali u organizmu punili su se skladom predivne prirode, napajali se ljubavlju i zdravljem u šumi i pored lekovitih izvora, vodopada, potoka i rečica kojima obiluje okolina Sokobanje. Ovu banju su kao lečilište koristili još stari Rimljani, Turci i svi koji su je pohodili kroz minula vremena u potrazi za zdravljem i lekovima iz prirode. A njih ima na svakom koraku, možemo da ih upijamo svakim udahom, svakim pogledom. „Ovo je raj za telo i dušu! Gde god da kreneš sačeka te svežina čistog vazduha, opojni mirisi lipa, trava i poljskog cveća, veseli cvrkut ptica i zrikavaca” radovala se Dubravka i delila sa drugima svoje oduševljenje.

Tih junskih dana sunce je neumoljivo peklo, što je većini bilo naporno i pored šešira, kačketa i još važnije psihoenergetske zaštite i vizualizacije osvežavajućih svetlosnih talasa. Uglavnom smo se kretali po hladu, ali nismo mogli uvek da izbegnemo žarke sunčeve zrake, tako da su, uprkos zaštiti i kremama, oni osetljivije kože, kao Dejan, Tanja, Vlada i Dragana dobili rumenu boju na rukama i ramenima. Ali za sve ima leka, a za opekotine od sunca najbolje su hladne obloge od krastavaca i kupanje u mineralnoj vodi termalnog bazena u hotelu „Zdravljak”, koje su svi rado upražnjavali. Lagano plivanje i plutanje u toploj vodi najbolje opušta, što je zdušno prihvatio lenji deo grupe, dok je za one aktivnije bilo privlačnije dobacivanje loptom, kao i akvabik vežbe u bazenu.

Prvih dana smo se oslobađali svih oblika zagađenosti gradskog života: aerozagađenja,  elektromagnetnog smoga, toksina iz nezdrave hrane, buke, mentalnih i emotivnih pritisaka okruženja, stresova sa posla, iz porodice… U miru i tišini, bez gradske vreve, saobraćaja, TV i radio aparata, najviše u društvu sa pticama, kukcima, drvećem, cvećem, izvorima i potocima, usmereni jedni na druge i kreativnu suštinu, oslobađali smo se loših navika i zavisnosti, problema i nezdravosti. Nisu svi mogli da izdrže takav pritisak uravnotežene energije prirode, čistote vode i svežine vazduha, kao i nedostatka zagađivača, a naročito psihičkog i emotivnog oslobađanja od bolesnih ovisnosti, pa su morali da posegnu za kaficom, a poneko cigaricom, naravno, van kuće. Oni najviše prionuli za loše navike su kradomice navaljivali na nezdravu hranu, pa se vraćali kući bolesni i nezadovoljni sobom i okolinom, bez volje da nastave sa kreativnim radom na ličnom preobražaju. Dvoje su, nesposobni da se izbore sa svojim slabostima, odustali na pola puta i vratili se u kolotečinu ustaljenih navika. Pored svih ometajućih faktora, nesuglasica i burnih emocija, većina je položila ispit iz zajedničkog života i rada, pa je u prvoj grupi prevladavala bliskost, iskrenost, otvorenost, međusobna podrška, ljubav i saosećajnost.

Svi su najsrdačnije pozdravili izlaženje Sunca iznad vrhova Slemena, jedne junske zore. Nisu im smetali komarci ni hladnoća, ni sat vremena čekanja da se raziđu polegli oblaci. Uz zajedničku jutarnju molitvu i cvrkut raspevanih ptica, Sunce je naša srca i svu prirodu podarilo nepresušnom radošću i obasjalo zlatnom svetlošću najblažih jutarnjih zraka. Kod većine praktičara ceo dan je bio ispunjen divljenjem i unutrašnjim spokojem, kao i neslućenom snagom za penjanje po brdima. Par njih, manje pripremljenih na rano ustajanje i pešačenje po obroncima Ozrena se bunilo zbog napora prilikom uspona do izletišta Kalinovica, ali je zamor i nezadovoljstvo iščilelo tokom vežbanja svesnog disanja i energetskog punjenja uz: „pozdrav svetu”, „uzemljenje”, joga asane, razgibavanje i kao krunu svih tehnika „zlatno-plavu transformaciju”. Iako je bilo teško pešačiti nekoliko kilometara po suncu nazad u hlad sokobanjskih lipa, raspoloženje se vratilo, mada je Ljilja, profesor sociologije izjavila: „Da mi je ovo muž uradio, odmah bih ga ostavila.”

Najveće osveženje u sparnim danima smo nalazili u hladu platana i cerova pored bučne i čiste Moravice, na njenim stenovitim i peskovitim plažama i u bukovima, kao i mirnijim, dubljim uvalicama koje je izdubila u svom hiljadugodišnjem toku. Lepota senovitog vodotoka, igra vilinih konjica i leptirova i huk minulih vremena, o kojima priča svaki kamen uz reku, drvo, ptica, pomažu da povežemo vreme u jednu nepekidnu nit beskonačne sveprisutnosti u koju smo utonuli, kao u bistru vodu. Tehniku energetskog čišćenja vodom najbolje su savladali Aleksandar i Nikola (13 i 12 g), podmladak Škole kreativnog razvoja i Dejan, sportski trener. Pored gledanja niz vodu i prepuštanja toku, oni su vežbali i skokove sa stena u hladnu Moravicu. Drugi su oprezno močili noge i dlanove, kako bi sprali energetsku zaprljanost, naravno pri tom vizualizujući svetlosni tok. Jer, kako kaže glavni instruktor i osnivač Škole Put Ljubavi i savršenstva, Zlatko Kalajdžić: „Ništa negativno iz nas ne bacamo u vodu, vazduh i zemlju, već transformišemo u čistu svetlost, uz pomoć molitve i kreativne vizualizacije.”

Na kraju ovod divnog i poučnog druženja i intenzivnog rada na ličnom kreativnom razvoju, svako je sa drugima podelio svoje utiske i primedbe. „Nastaviću da u sebi budim neprekidnu radost, sreću i zadovoljstvo koje ću deliti sa drugima” Srđanina je poruka. „Ovo je bilo jedno od najintenzivnijih i najbogatijih iskustava u mom životu” izjavila je Dragana, tehnolog iz Beograda. Za Tanju, tehničara, je to bilo buđenje skrivene vere i nade, a kako kaže Dobrila, sociolog iz Niša: „Ovo divno druženje i razmena iskustava je produbilo moj osećaj za pravi put ljubavi i znanja.”

Druga grupa je bila manje kompaktna i na početku manje uspešna u zajedničkom radu. Ljudi se nisu poznavali, neki nisu očekivali tako intenzivan rad i zajedničke aktivnosti, posebno one u kuhinji, oko pripreme obroka. Međutim, posle nekoliko dana primene psihomentalnih i duhovnih vežbi na buđenju kreativne energije, kako lične, tako i grupne, došlo je do međusobnog usklađivanja, i kod većine do razvoja pozitivnih osećanja, razumevanja, poverenja, saradnje i podrške. Pored različitosti u obrazovanju, potrebama, godištima, međusobnom nepoznavanju, kao i neupućenosti u metode i tehnike učenja i prakse Put ljubavi i savršenstva, procesom kreativnog razvoja je dostignut visok naboj pozitivne energije u grupi.

Na kraju sedmodnevnog treninga utisci su bili snažni, a rezultati rada evidentni. Kod većine je bio vidan napredak u poboljšanju psihomentalnog i fizičkog stanja, a sve više blistavog, radosnog sjaja u očima i osmeha je krasilo lica polaznika ove ekološke kreativne Škole. O uspehu i buđenju ljubavi i svesti, govore  i poruke učesnika: „Potreba da se pohađa ovakva Škola je pravi putokaz da ste na dobrom putu” reči su Milosave, profesora iz Zrenjanina. „Sve je u nama, sve potiče iz nas. Sami kreiramo svoju stvarnost. Mi kreiramo mir, spokoj i radost stvaranja. Želim svima da istraju na svom putu ostvarenja” srdačno je poželela Dušica iz Niša.

Nakon obećanja da će se druženja i razmena pozitivne energije, kao i rad na buđenju kreativnosti, mira i ljubavi nastaviti, obaveštavamo sve da će se Škola u prirodi u Sokobanji, kao i seminari i grupna vežbanja  u našem Centru u Beogradu, dalje odvijati u kontinuitetu i po dogovoru sa nosiocima programa Zlatkom i Srđanom Kalajdžić.