Ekologija svesti

Sklad odnosa Čovek – Prostor

Zlatko Kalajdžić

Trenutak u kome se nalazimo, sve ono što se događa ljudskom rodu i sveopštem životu na planeti Zemlji, vodi nas ka tome da treba, odnosno moramo, na sasvim nov način posmatrati sebe, okolinu i ovaj svet. Ovakvom stanju poremećene ekološke ravnoteže sa kojim smo suočeni i koje je vidljivo na svakom koraku, u svim aspektima i nivoima ispoljavanja, i koje je zahvatilo svu planetu, najviše je doprineo sam čovek.

Ekologija je nauka o međuzavisnosti i održanju ravnoteže svih živih bića i fizičke sredine. Ukoliko mislimo da povratimo prirodni sklad i harmoniju svih životnih procesa, neophodno je da ovoj materiji pristupimo na jedan dublji, sveobuhvatniji, holistički ekološki način poimanja celokupne kulture življenja.

Složenost života u svim njegovim aspektima, međusobno prožimanje svih nivoa postojanja, svi uticaji i procesi koji se dešavaju u nama i oko nas, donose nam saznanje da čovek predstavlja prvu i poslednju kariku savremenog ekološkog poremećaja. Prema tome, kao takav ima i osnovnu ulogu da, štiteći i unapređujući sebe, sačuva i oplemeni svoju okolinu i Život u celini.

Problemi i zagađenja se gomilaju, a „klasična” ekologija ne stiže da svojim praktičnim rešenjima sanira ni postojeću situaciju, a još manje da poboljša kvalitet života. Nedovoljno je rešavati samo lokalne i pojedinačne probleme, bez ideje o globalnom pročišćenju i stvaranju optimalnih uslova za život svih nivoa egzistencije na Planeti, od fizičkih do psihomentalnih i duhovnih kategorija i slojeva, od ljudi preko životinja i biljaka, do same Zemlje. Rešiti pitanje otpada jednog nuklearnog postrojenja ili lokalnog sukoba i rata, a ne promeniti ljudski faktor koji to stvara svojim ponašanjem i načinom mišljenja, uzaludan je posao.

Nabrojmo samo neke od odlika savremenog načina života:

- veliko zagađenje životne okoline sve većim brojem štetnih uticaja, ne samo na fizičkom, nego i na psihomentalnom planu;

- oštra i iznurujuća trka za zadovoljenjem sve većeg broja „potreba” nametnutih potrošačkim društvom;

- agresivne kampanje država, verskih zajednica, korporacija i pojedinaca;

- hroničan nedostatak vremena koji izaziva napetost i stres;

- nove bolesti, novi načini lečenja i ono najvažnije – odsustvo čoveka od njegove kreativne suštine.

Ukratko, ovo su karakteristike života velikog broja ljudi.

Sve ovo nam ukazuje da više nema mesta „okretanju glave”, odnosno prebacivanju odgovornosti na „nekoga i nešto”. Trenutak je da se suočimo sa ovim stanjem otvorenih očiju i pokušamo da učinimo sve što je u našoj moći ne bi li trenutno stanje promenili, preobrazili u neko novo, bolje, kreativnije. Niko drugi to ne može uraditi umesto nas, niti hoće. Vremena za odlaganje nema, te stoga treba energičnije, odlučnije i sasvim drugačije rešavati uzroke propadanja živog sveta.

Treba shvatiti da nema ekologije prostora i ekologije uopšte, bez ekologije čovekove svesti! 

Čovek se, kao glavni zagađivač, mora transformisati u glavni ekološki subjekt i objekt koji će, na jedan sasvim nov, svestan, kreativan, usklađen i prirodan način, biti nosilac svih promena u sebi i svojoj okolini – promena koje će dovesti ne samo do toga da više ne zagađuje, već da razvija i oplemenjuje Život.

Kako, pitate se... Prvi korak je, sasvim nov pogled na svet i događanja u njemu, a onda i delovanje u skladu sa tim. Nije dovoljno delovati samo na saniranju posledica, odnosno na parcijalnom rešavanju kroz različite tehnike i nivoe, već istovremeno treba rešavati i uzrok i posledicu.

SVE JE ENERGIJA

Poimanje stvarnosti u terminima energije

U prirodi je sve optimalno

Uspostaviti sklad i ravnotežu primarna je ljudska potreba. Posmatrajući svoje postojanje i bivstvo u celini kroz prizmu datih zakonitosti vidimo da je naše suštinsko stanje ravnoteža, kreativnost, sveprisutni božanski stvaralački impuls. Odvojivši se od njega mi neminovno, iz stanja jednote i jedinstvenog postojanja, zapadamo u svet dualnosti i odnosa, a time bivamo izloženi čitavom spektru uticaja. To vodi u još veću neravnotežu i poremećaje.

Treba napomenuti da je pre svega bitan naš odnos i usmerenost ka svetloj ili tamnoj strani života, jer iz toga proizilaze sve naše reakcije, misli, reči i dela. Takođe, važno je i kako posmatramo energiju i koji joj karakter i kvalitet dajemo u odnosu na sebe, nekog ili nešto drugo. Naime, energija sama za sebe nema nikakvu vrednost, nije ni dobra ni loša, takva je kakva jeste, ali joj mi možemo dati pozitivan ili negativan predznak. Uzmimo za primer električnu energiju. Od nas zavisi kakav će njen uticaj biti. Ako je upotrebimo za osvetljenje – pozitivan, a ako nepravilno rukujemo njome može doći i do ozbiljnih posledica. Ili drugi primer: Sunce sija i daje nam toplotu, svetlost i zadovoljstvo, ali ako nepripremljeni ostanemo dugo izloženi sunčevim zracima, može doći do pojave bola, crvenila i opekotina na koži. Znamo li kako, tu energiju možemo iskoristiti za razvoj, lečenje, rast, možemo uživati u njoj.

Mi dajemo karakter nečemu, mi vidimo nešto kao pozitivno ili negativno. U prirodi ne postoji + ili - u smislu dobrog ili lošeg, u smislu moralnih kvaliteta. U prirodi je sve optimalno, sve upravo onako kako treba da bude. Postoje samo suprotnosti. Naš nivo vibracije, odnosno snaga i čistoća našeg energetskog sistema, približavaju nas ili udaljavaju od idealnog i najvišeg nivoa, a samim tim i uslovljavaju naše reagovanje na spoljne uticaje i dovode do toga  da onda određena zračenja na nas deluju stimulišuće ili razarajuće.

Primarna energija (Bog, Apsolut) se deli na dve, na svoje suprotnosti: Konstruktivno - Destruktivno; Jin – Jang; Svetlo – Tama; Isus – Đavo... Ovo su principi, to još uvek nije materijalizovano, vidljivo, pojmljivo. Tek u večitoj i neprekidnoj igri ovih principa, od najviših vibracija, apstraktnih, ka najnižim, nastaje novi kvalitet, nastaje Trojka.

Trojka je Božanska Iskra koja je dobila novi kvalitet, neku svoju posebnost koja je izdvaja od svih drugih. Kod nas ona predstavlja našu suštinu, naše duhovno telo. To je za svakog čoveka Njegov Lični Put, smisao i svrha postojanja.

U daljoj manifestaciji, u odnosu Stvaralačkog i Razaračkog principa i novonastalog, Trojke, dolazi do stvaranja celog Svemira, do materijalizacije sveukupne stvarnosti, kroz nivoe Duhovnog, Mentalnog, Astralnog i Fizičkog. Igra se nastavlja, iz Jednog nastaje Mnoštvo, Mnoštvo opet ide ka Jednom. Početka i kraja nema, prisutna i stalna je samo promena. Život u svom bogatstvu i raznolikosti, neponovljivosti i neuništivosti.

Da, Život je to što pokreće ovaj Svet. Smrt ne postoji, ona je samo senka Života, samo trenutak prelaska jednog stanja u drugo, u novi oblik Života.

Celokupna stvarnost, sve, ceo Univerzum, je u stalnom pokretu. Kada bismo zaustavili i najmanji njegov delić, sve bi se  „raspalo”. Ceo Svet je u večitom kretanju – interakciji, i naše je da proučimo ta energetska zbivanja, počevši od najnižih frekvencija pa do najviših, najsuptilnijih. Neophodno je da shvatimo i spoznamo suštinu svega postojećeg, u nama i oko nas, kako bismo živeli u skladu sa Prirodom.

Odredili smo sebi usmerenje, Put Svetlosti, Put Ljubavi i Savršenstva i da bismo bili na njemu u svakom trenutku, potrebno je biti u skladu sa tom vibracijom, u skladu sa svojim okruženjem i sa samim sobom, svojom pravom prirodom.

Zlatko Kalajdžić, Ekologija svesti – Bioradiestezija, Beograd, 2002.